Radim kao profesor filozofije u dvojezičnoj gimnaziji u kojoj se školovanje dece odvija na mađarskom i srpskom jeziku, u harmoničnim odnosima uz prihvatanje i uvažavanje različitosti. Ipak, brojne zajedničke aktivnosti se uvek mogu nadopuniti novim koje bi unapredile koheziju učenika, roditelja i nastavnika mađarske i srpske nacionalnosti, a koje bi ujedno doprinele rešavanju dilema sa kojima se učenici ovog uzrasta suočavaju.
Generalni problem učenika gimnazije je to što oni po pravilu upisuju fakultet po završetku školovanja, a veoma često nemaju jasnu ideju čime bi se u budućnosti bavili. Kod velikog broja učenika pažnja je usmerena prevashodno ka sticanju što boljih ocena, a ne toliko ka sticanju znanja i veština, jer smatraju da će im dobre ocene najviše pomoći u rešavanju problema upisa na fakultet i, kasnije, oko zaposlenja. Kod njih dominira pasivnost, odsustvo inicijative i nedovoljno razvijena svest o ideji preduzetništva. Smatram da ideja o započinjanju sopstvenog preduzetničkog poduhvata u budućoj poslovnoj karijeri nije zastupljena u dovoljnoj meri kao mogućnost. Stoga sam osmislila seriju aktivnosti u koju sam uključila roditelje učenika obe nacionalnosti i koju sam nazvala ''Roditelj – preduzetnik''. Cilj je bio da roditelji preduzetnici kroz predavanja i radionice predstave učenicima svoju profesiju kroz sopstveni preduzetnički poduhvat. Uspešni primeri ovakvih roditelja bi poslužili kao model budućeg alternativnog poslovnog angažovanja.
Organizovala sam i realizovala prvo predavanje pod nazivom: ''Upoznajte profesiju pravnika kroz prezentaciju rada u advokatskoj kancelariji''. Učenici su se odazvali u velikom broju i, posle kraćeg izlaganja roditelja Zorke Đonović-Malickov, postavljali su pitanja o studijama prava, profesiji advokata, organizaciji samostalnog rada, finansijskim ulaganjima, konkretnim slučajevima zastupanja itd.
Drugo predavanje nosilo je naziv: ''Upoznajte profesiju stomatologa kroz prezentaciju rada u privatnoj stomatološkoj ordinaciji''. Učenici su i ovoga puta bili veoma zainteresovani i aktivno učestvovali u razgovoru sa roditeljem Jožefom Brusnjai. Značajan ishod je bio i taj što je jedna učenica koja je bila zainteresovana za ovu profesiju, kroz razgovor sa stomatologom, shvatila da raditi kao stomatolog ipak nije poziv za nju.
