Profesor sam srpskog jezika sa dvadesetogodišnjim iskustvom u nastavi. Osnovna škola u kojoj radim je već učestvovala u projektima čiji je cilj uključivanje roditelja u njen život i rad. Pokazalo se da takve aktivnosti utiču na stvaranje pozitivne atmosfere, postojeći konflikti se lakše rešavaju, ljudi se bolje razumeju, a samim tim stvara se pozitivan odnos dece prema učenju. Roditelji romske nacionalnosti, kojih u našoj školi ima preko 25%, su malo ili nimalo uzimali učešća u tim aktivnostima, pa je bio pravi izazov osmisliti i kreirati aktivnosti koje bi odgovarale njihovim potrebama i interesovanjima i koje bi i ih animirale. S druge strane trebalo je stvariti kontakt i ostvariti saradnju između roditelja obe nacionalnosti.
Odlučila sam da organizujem kreativnu radionicu čiji će učesnici biti roditelji i deca romske i srpske nacionalnosti. U opuštenoj atmosferi kreirali su i ukrašavali čestitke, kartonske kofčege i oslikavali majice putem kojih i na kojima su ostavljali poruke koje izražavaju mećusobno uvažavanje, razumevanje i ljubav. Kroz tu aktivnost školu su doživeli kao mesto za druženje na kojem su se zbližili sa svojom decom i drugim roditeljima i uvideli kolika je njihova međusobna sličnost u osećanjima, problemima i načinu njihovog ispoljavanja. Svako je imao priliku da istakne svoju originalnost, kreativnost i veštinu. U toku radionice napravljen je plakat za iložbu izrađenih predmeta koja je pred roditeljske sastanke organizovana u holu škole. Na plakatu učesnici su ostavljali svoje kratke poruke, utiske i komentare, a on je dopunjen slikama sa radionice.
Smatram da su ovom akcijom i roditelji i deca doživeli školu kao mesto koje im pripada i na kojem mogu da pronađu i izraze sebe na različite načine.
