Ja sam profesor razredne nastave sa dvadestšestogodišnjim radnim iskustvom. Odrasla sam i radim u Vojvodini,u malom multikulturalnom gradu.
Pre nekoliko godina u školu u kojoj radim, uvela sam izborni predmet Narodna tradicija. Moji motivi da u mojoj školi zaživi ovakav nastavni predmet upravo je etnička i kulturna raznolikost koja postoji u našoj sredini,a učenici, pripadnici različitih etničkih grupa, jedni o drugima tako malo znaju.
Na času Narodne tradicije, uoči božićnih praznika,organizovala sam čas Božićna priča,u čiju realizaciju sam uključila roditelje pripadnike ktoličkei i pravoslavne veroispovesti, koji su učenicima pričali o božićnim običajima i načinu proslavljanja ovog velikog porodičnog praznika u okviru svojih porodica. S obzirom na to da u svom odeljenju imam devojčicu čija porodica pripada advenističkoj crkvenoj zajednici, pozvala sam i njenog tatu koji je imao mogućnost da učenicima ispriča nešto o svojoj verskoj pripadnosti.
Čas je bio veoma zanimljiv i dinamičan. Učenici su imali veliki broj pitanja, na koja su roditelji veoma strpljivo i sa velikim zadovoljstvom odgovarali.
Učinici su na ovaj način puno naučili jedni o drugima i shvatili da je u različitosti lepota.
Roditelji su izrazili svoje veliko zadovoljstvo što im je omogućeno da se predstave u ime svojih verskih zajednica i što su na ovakav način, putem predavanja u školi, doprineli edukaciji učenika koji idu u isto odeljenje sa njihovom decom.
Moje zadovoljstvo kao učiteljice i kao čoveka je to što sam na ovaj način usavršila svoj pedagoški rad i napravila pomak kod svijih učenika u shvatanju vrednosti različitosti u multuikulturalnoj zajednici kakva je naša škola i naš mali grad.
