alt

Зовем се Катарина Грујичић-Достић. Професор сам разредне наставе у Основној школи „Свети Сава“ у Фочи. За више од 16 година рада у настави сретала сам се са бројним потешкоћама, које сам превазила са више или мање успјеха, углавном се ослањајући на властито знање и интуицију као и на сарадњу и размјену мишљења са колегама. За учешће у пројекту „Наставници, водитељи промјена“ одлучила сам се бавити проблемом правилне исхране. Правилна и здрава исхрана постала је један од најважнијих проблема савременог човјека. Човјеково здравље, креативност, ефикасност и расположење условљени су начином исхране који свакодневно примјењује. Здравствени проблеми и проблеми са исхраном често почињу у дјетињству. Дјетињство је кључно раздобље за раст и развој. Сматрам да би школа  требала бити мјесто које ће ученицима омогућити квалитетан почетак формирања здравих прехрамбених навика. Тиме би била остварена и једна од васпитних улога школе, које су помало занемарене науштрб њене образовне улоге.

Циљ мог пројекта „Хранимо се здраво!“ је развијати свијест о значају правилне исхране првенствено дјеце, али и осталих,  и утицати на формирање навика да се хранимо здраво.

У почетку пројекта бавила сам проучавањем разноврсне литературе везане за правилну исхрану. Директор Дјечијег вртића „Чика Јова Змај“ помогла ми је да дођем до литературе везане за здраву исхрану („Бирај право, расти здраво“) и подијелила је са мном искуство и идеје које су запослени у вртићу имали, јер је та установа укључена у пројекат„Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране“.Обавила сам разговор и са љекаром и добила стручно мишљење и основне смјернице на чему бих требала инсистирати када је у питању правилна исхрана дјеце  нижег школског узраста. Консултовала сам своје колеге са вишегодишњим искуством и размијенила с њима мишљење о навикама везаним за исхрану ученика, нарочито  о ужини коју дјеца сваки дан доносе у школу.

Након тога сам на часу одјељењске заједнице разговарала с ученицима о исхраниврстама намирница које радо конзумирају, о оброцима, о прехрамбеним навикама у њиховим породицама, о оном шта воле да једу, а шта не, о ужини коју носе у школу, о послужењу које припремају за рођенданско славље и сл.) да бих утврдилашта већ знају и какви су њихови ставови о правилној исхрани. Чињеница је да су ученици о здравој исхрани знали доста, али се ипак кроз цио разговор протезала идеја да је „нездрава храна“ укуснија и да они користе сваку прилику да избјегну јела која не воле без обзира што знају да су здрава. На листи њихових омиљених намирница били су брза храна, газирана пића, слане „грицкалице“, пица, разни слаткиши,...Међу омраженим намирницама биле су разне врсте поврћа (грашак, буранија,спанаћ,...),па чак и млијеко. Тада сам схватила да остваривање циља мог пројекта неће бити једноставно и почела сам сумњати да ћу наићи на отпор дјеце. Морала сам тражити сараднике и смишљати забавне начине на које ћу мало по мало утицати на њихове ставове и навике везане за правилну исхрану.

Први корак је био укључивање родитеља у пројекат. На родитељском састанку сам информисала родитеље о свом акцијском плану, одржала им кратко предавање о здравој исхрани и њеном значају, а затим смо разговарали о конкретним корацима које они могу да учине како би допринијели формирању правилних навика дјеце и цијеле породице. Родитељи су ову тему сматрали важном и дали су подршку овом  пројекту. Искористила сам разговор с родитељима да сазнам која је „најмржа“ намирница сваком дјетету, што ћу касније употријебити у једној од радионица.

altИнформисање дјеце и проширивање њиховог знања о основним појмовима везаним за правилну исхрану вршено је путем РР презентације.

На часу ликовне културе реализована је радионица „Пирамида здраве исхране“. Ученици су радећи у 4 групе направили четворострану пирамиду (свака група по једну страну пирамиде) водећи рачуна да сврстају све намирнице потребне организму (које су претходно нацртали) на одговарајуће мјесто у пирамиди.

На наредном часу реализована је радионица „Приједлог за седмични јеловник“. Ученици су, радећи по групама, направили седмични јеловник за свој замишљени ресторан који ће задовољити све захтјеве правилне исхране. Том активношћу су показали да су знатно проширили знања о правилној исхрани и да су спремни да донекле мијењају навике везане за исхрану.Атмосфера је била врло пријатна и опуштена, а ја сам била изненађена њиховим задовољством што успјевају да предложе јела која су уједно здрава и укусна.Тек понегдје се стидљиво пробило парче пице (како они кажу „ ... али само једном седмично...“).

alt

Подијелила сам ученицима задатак за самосталан истраживачки рад: користећи све расположиве изворе (енциклопедије, часописе, интернет, ...) сазнати што више о намирници коју су добили и смислити начин на који ће ту намирницу представити другарима у разреду и убиједити их зашто је потребно и корисно да је једу. Користећи сазнања која сам добила од родитеља, потрудила сам се да сваки ученик добије ону намирницу коју не воли и избјегава у свом јеловнику (грашак, спанаћ, тиквице, риба, млијеко, ...).При реализацији активности  „Представи задату намирницу“, ученици су користили различите начине представљања: причање, играње улога, шаљиве приче, састављање стихова. На основу те активности претпостављам да би се у неком будућем периоду (можда у наредној школској години) могао припремити и неки сценски приказ (игроказ , луткарска представа или сл.) у ком би главни ликови били воће, поврће, разне грицкалице, здраве и нездраве намирнице.

Проширивање утицаја пројекта на остале ученике школе остварено је кроз сарадњу са Савјетом ученика наше школе у виду радионице „Воћне маштарије“. Радионица је обухватала: информисање о правилној исхрани, разговор о негативном утицају реклама на формирање прехрамбених навика дјеце (реализована је у сарадњи са наставницом француског језика, која ради са Савјетом ученика) и креативног дијела у ком су ученици користећи воће и поврће правили маштовите ликове, слике, воћне ражњиће и сл. Продукти радионице „Воћне маштарије“ били су изложени у холу школе (на одушевљење осталих ученика) и подијељени су свим ученицима с циљем промовисања  „здраве ужине“. Јавила се идеја да би се у наредној години можда могла остварити сарадња са Ученичком задругом (уз помоћ родитеља) и бар један дан организовати продаја „здраве ужине“ по симболичним цијенама (воће са њихових имања, лимунада, домаћа пецива....).

alt

При реализацији активности остварила сам одличну сарадњу са колегама из моје школе, као и са менаџментом школе, без чије помоћи и подршке би било немогуће реализовати ове активности. Подстицајно и охрабрујуће су дјеловали и сви састанци са нашим тренерима Ивоном и Озренком, које су, чак и када ја то нисам, знале да цијене сваки корак у напредовању пројекта.

Реализацијом овог пројекта остварила сам утицај на ученике, на чланове њихових породица, на колеге у школи, а свакако и на себе. Нисам успјела да постигнем чудо и да преко ноћи промијеним навике везане за исхрану свих ученика и њихових породица. Нисам то ни очекивала. Ипак сам сигурна да сам их овим пројектом потакла да размишљају о утицају правилне исхране на раст, развој и здравље, као и да ће бар понекад, кад буду у дилеми шта појести и попити извршити правилан избор. Најбољи показатељ да сам у праву је ужина коју дјеца доносе у школу. Постала ми је навика да након сваког великог одмора бацим поглед у корпу за отпатке у нашој учионици. Флашице газираних сокова, кесице чипса, омоти чоколадица, који су сада замијењени  корама банана, огрисцима јабука, остацима домаћих сендвича ...говоре да  код нас здрава храна добија битку.