Зовем се  Љиља Кецман, радим у ЈУ ОШ „Бранко Ћопић“ у Бањој Луци као наставник разредне наставе (учим ученике другог разреда).

Прошле године (учећи ученике првог разреда) сам примијетила да се ученици мало друже међу собом, мало помажу једни другима, често тужакају за сваку ситницу најчешће истичући како су они боље или тачније нешто урадили. Добијала сам и притужбе за кориштење ружних ријечи. Знам да се сви ми сусрећемо свакодневно са сличним проблемима и да већина ништа не подузима у стилу „још су мали то је нормално“ или „то нам је наметнуо овај стил живота“. Знам само да се ништа неће промијенити ако сами нешто не подузмемо. Одлучим да се прво позабавим „ружним ријечима“ као својеврсним тестом и за дјецу и за родитеље.

На часу ВРОЗ-а (васпитног рада одјељенске заједнице) започнем тему о ружним ријечима: Да ли смо некад чули ружне ријечи? Када смо их чули ? Гдје смо их чули? Да ли је лијепо користити такве изразе? Да ли они означавају нешто добро и лијепо? Какве су то особе које их користе? Да ли неко од њих понекад каже неку ружну ријеч? (па макар и случајно?) Да ли је то лијепо? Шта можемо урадити да то промијенимо?

Затим извадим кутију са поклопцем на којој пише „КУТИЈА ЗА РУЖНЕ РИЈЕЧИ“ и предложим да сви у своје скупљене шаке шапнемо све ружне ријечи које знамо, да нико не чује, брзо затворимо и донесемо у „КУТИЈУ“. Како је који ученик доносио ружне ријечи и стављао их у кутију брзо сам навлачила поклопац да не побјегну. Кад су сви ученици донијели ружне ријечи, „КУТИЈУ“ смо добро затворили и улијепили широким селотепом да поново не изађу. Затим смо позвали тету која нам помаже да имамо чисту учионицу и замолили је да ту „КУТИЈУ“ однесе далеко и баци негдје гдје је нико неће пронаћи. Сви смо били срећни што смо заједно ријешили проблем уз договор да ће и код куће ако буде требало направити сличне кутије. Морам признати да је било оних родитеља који су звали да питају које боје и величине је ТА кутија да и они направе.

Схватила сам да ћу имати подршку родитеља и у будућем раду, па сам направила план:

Када се неко од ђака јави да је завршио задате вјежбе, а поготову ако нагласи који друг није ни близу тога, да га лијепо замолим да том другу помогне у раду, а на крају да га похвалим као доброг друга. Жељела сам да ученике који се због своје брзине и вјештине  осјећају супериорним у односу на друге, па то користе и у другим ситуацијама (у играма и сл.), тe чине љубомoрне и завидне оне који нису као они – помирим, научим да помажу једни другима, да се боље осјећају и једни и други, а самим тим и да лакше усвоје градиво које прелазимо. Пошто су дјеца сваким даном све више и самостално почела да помажу једни другима, да то причају родитељима са поносом и да су их и родитељи почели подржавати – почела су и све чешћа дружења послије наставе. Када смо организовали излет позвали смо и родитеље да учествују и друже се са нама, па смо и у наша такмичења укључили и родитеље који су дали све од себе за добробит својих екипа.

Међутим, дружења су настављена, али у оквиру мањих група, претежно оних који су становали близу. Жељела сам да цијело одјељење постане компактније као цјелина и да чувају и пазе једни друге. Ако је неко од њих био болестан сугерисала сам на помоћ, интересовање, обиласке и позиве. Али то није било довољно. У сарадњи са родитељима предложила сам дјеци игру „Тајног друга“, гдје свако од њих бира папирић са именом једног друга или другарице из разреда и има рок од седам дана да обрадује на неки начин тог друга, тачније он ће њему бити тајни друг, а за то вријеме и неко је њему тајни друг. Послије седам дана откривамо „тајне другове'' и причамо о изненађењима и о томе како смо уживали да поклањамо као и да примамо ситну пажњу од другара из разреда. Уз нагласак да ћемо се увијек сјећати дружења и доброте коју смо пружили једни другима.

Његовање дружења и другарства као моралне особине у вријеме када је материјално најбитније у животу, јер читав систем вриједности је данас поприлично поремећен, тежак je и напоран и тражи пуно рада и труда. Мишљења сам да рад у нижим разредима на развијању тих особина има пуно користи јер се лакше врши надоградња ако имате добре темеље.