Зовем се Марина Здјелар и професор сам разредне наставе у ОШ "Свети Сава" у Новом Граду. У школској 2015/2016. години радим са ученицима другог разреда. Током рада са својим ученицима примјетила сам да поједини ученици показују изражену бојазан од исказивања властитих идеја, жеља и мишљења због мањка самопоуздања.
Такви ученици су ми постајали све тиши, несигурнији у себе и доживљавали су јавни наступ као нешто што их узнемирава и плаши. Схватила сам да ти ученици заиста имају проблем, и моја одговорност као наставника је да своје ученике поучим вјештинама успјешне усмене комуникације, да им омогућим да стекну сигурност и унапреде вјештине неопходне да изиђу на крај са захтјевима јавног наступања.
Проблем сам подијелила са радним колегама и пошто нисам стручна у том домену потражила сам помоћ од стручне службе школе. Од педагога сам добила јако важне информације о проблему страха од јавног наступања и начину рада који треба да примјеним да бих тај проблем успјешно ријешила. Од колега сам добила разне врсте савјета, материјала, а и самостално сам истраживала на интернету и у уђбеницима које ми је педагогица препоручила како бих што боље схватила проблематику али и квалитетно дјеловала на постојећи проблем.
Након ишчитавања и дуготрајних разговора са колегама дошла сам до закључка да сам узела превелику обавезу на себе, јер поучавање ученика вјештинама успјешне усмене комуникације није нимало лак посао. Дефинитивно смијем закључити да је преда мном дуготрајан процес који захтијева много пажње, труда, разумијевања и одговорности. Страшно сам се плашила неуспјеха јер нисам стручна у том домену, а први се пут срећем у пракси с тим проблемом. Нисам жељела одустати па сам направила редосљед рјешавања проблема :
- Спровођење анонимне анкете
- Дјеловање на десет кључних области (замишљање, активно слушање, памћење, успостављање контакта са публиком, говор тијела, могућност гласа, прибраност, интерпретирање и критика)
- Индивидуално праћење успјеха ученика у свакој области
- Укључивање ученика у наставни процес
- Укључивање ученика у школску приредбу
Након урађене анкете одлучила сам да не дијелим ученике по способностима комуницирања, јер сам сматрала да међусобна комуникација, учествовање, разумијевање као и љубав која се постепено развија међу ученицима једнако је важна за све.
Сљедећи задатак је био да сви ученици активно учествују у свих десет горе наведених области, које је неопходно развити за ефикасан говорнички наступ. Инсистирала сам да сваки ученик активно учествује у игрицама и техникама које сам припремала уз помоћ књиге: Мијата; К. (2004); "Како постати добар говорник"; Креативни центар. Књига је препуна анегдота, подијељена је на два дијела. Први дио се бави усменом комуникацијом, уз посебне приједлоге за замишљање, активно слишање, памћење, успостављање односа са публиком, коришћење говора тијела, могућност гласа, очување прибраности, коришћење импровизације и различите врсте интерпретације. Други дио се бави самим наступом, посебно радом на садржини говора, припремом ученика за наступ, као и оцјењивањем усмене комуникације. Свака област је садржавала одговарајуће игрице које су развијале одређене вјештине комуницирања. Ученике сам стављала у нове ситуације гдје су сами рјешавали проблеме уз моје менторство. Након сваке урађене области урадила сам индивидуалну процјену рада сваког ученика и добила јасну слику напретка ученика у одређеној области.
Ученици су били толико мотивисани да су ме "тјерали" да сваки слободан тренутак у настави радимо вјежбице из књиге Кети Мијата. Постали су активнији, заинтересованији, слободнији и нису показивали никакве симптоме треме приликом јавног наступања.
Сљедећи задатак је био да ученике укључим у наставни процес, што сам и урадила. Постали су моји лични асистенти у настави. Овакав начин рада су прихватили са одушевљењем, а ја као наставник сам почела постизати жељени ефекат тј. укључити своје ученике у све врсте активности и гледати из прикрајка како примјењују стечено знање и развијају своје способности комуницирања до максимума.
Крајњи резултат мог акцијског плана била је приредба под називом "Ја могу све" у којој су учествовали сви ученици мог одјељења. У будућности желим наставити са оваквим начином рада, јер се дефинитивно исплати, крајње је продуктиван, ефикасан и помоћу њега сам остварила позитивне резултате.
